Page 32 - Mojsinjski meandri

Насупрот јужног уласка у тунел, испењем се
на једну зараван. Са ове терасе преда мном се
указа Јужна Морава како пресеца Мојсињску
планину. Јутарња свежина изли се из ове лепоте
Божије. Ту нађох Петра где седи и плаче на
темељима старе цркве Свете Петке. Једном
марамом брише сузе, мене и не примети док му
не приђох на два-три корака. Тада се трже и
нагло устаде. Место где је седео беше рушевина
припрате, а иза ње су се на исток продужавали
темељи једнобродне цркве са полукружном
олтарском апсидом.
- Пробише ли тунел? - упита ме на добром
српском језику кад се мало прибра од уз-
буђења.
- Јесу - рекох му, али он се нимало не
обрадова. Онда га упитах зашто се тако оса-
мио?
Он најпре уздахну, па исприча да је њему
данас заветина и успомена на чудесни догађај
од пре десет година. Оженио се млад и почео
кућити са својом лепом Росом у Пијемонту. Он
јак и вредан, а она још више. Једном изађу У
виноград да га велизе. Њихов посед се по
обради издвајао од свих других и грожђе су
имали увек најслађе. Одједном се поче
облачити. Они оставе виноград и почну да
скупљају сено на оближњој ливади. Пре кише
уграбе те садену пластове. Тиха, топла киша
поче падати. Сено замириса. Они, онако

27