Page 28 - Mojsinjski meandri

Деца из Куманова, Кратова, Вучитрна,
Ниша, Лесковца, Кочана, Штавља, Пећи,
Прокупља... из Праве Србије; Коњуха, Мар-
тинића, Перовца, Цетиња... из Црне Горе;
Требиња, Мостара, Дубровника, Хоћевина... из
Херцеговине; Сребренице, Бељине, Бања Луке,
Сарајева, Нове Вароши... из Босне; Сремских
Карловаца, Ватина, Сент Ивана... из Србије под
Аустро-Угарском, њих седамдесет петоро, у
оне две године док је Друго одељење радило,
одвојена од својих мајки и прерано отиснута у
свет, нађоше у госпођи Јелени мајку. Њене
песме богословци су радо певали. Сећам се, мој
колега, учитељ Милан Поповић био је најбољи
појац у школи. Он је рођен у Сремским
Карловцима па је као дете у цркви слушао
карловачко појање. Затим се његова породица
преселила у Сјеницу у Правој Србији, где
Милан заврши основну школу код учитеља
Јакова Поповића. Он га је и препоручио
професору Милојевићу за богословију. Док је
чувао овце, као дете по Пештеру, стално је
певао, његов божанствени глас доби
серафимску милозвучност којој смо се, после,
ми у Богословији дивили. Он је често појао
Јеленину песму:

Где је слобода? Грешни смо тешко,
Згазили смо наше име витешко,
Збацисмо са нас то вито перје,

23