Page 36 - Mojsinjski meandri
P. 36

дође  у  Далмацију,  одби  да  призна  од  народа
          изабраног  епископа  српског  Ивковића.  Моји
          изађоше  и  на  тај  мегдан  и  победише  уни-
          јаћење.  Из  захвалности  према  једном  мом
          рођаку  што  му  је  живот  спасао,  Наполеон
          испуни  жељу  Срба  у  Далмацији  и  даде  1808.
          године да се оснује православна епископија и
          богословија о државном трошку. Тада се моји
          преселише у Шибеник, у седиште епархије, да
          праву  веру  утврђују  и  владики  Краљевићу  у
          мисији помогну.
             После  шест  година  Аустрија  поврати  Дал-
          мацију  од  Француза  и  продужи  по  старом;  за
          унију  задобије  и  владику  Краљевића.  Он  до-
          веде из Галиције унијатске свештенике Русине
          да  отворе  богословију  у  Шибенику.  Деда  Пе-
          тар покуша атентат на владику и уби једног од
          русинских  професора  1821.  године.  Потом
          пребеже са породицом у Италију и настани се
          у  Пијемонту.  Садашњи  владика  далматински,
          доктор Стефан Кнежевић више пута је позивао
          мог оца да се врати и помогне му у раду. Отац
          остави мајци и нама  да одлучимо о повратку.
          Нама се није ишло никуда и ми тако останемо
          у  Пијемонту  да  чувамо  два  породична  завета.
          На  петнаести  рођендан  отац  ми  исприча
          назирејску  историју  наше  породице:  „Писано
          је  да  ћемо  се  славно  вратити  у  град  Сталаћ.
          Онај ко то дочека, кад дође у постојбину, нек
          изађе изнад села код цркве Свете Петке. Тамо




                                  31
   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41