Page 36 - Mojsinjski meandri
P. 36
дође у Далмацију, одби да призна од народа
изабраног епископа српског Ивковића. Моји
изађоше и на тај мегдан и победише уни-
јаћење. Из захвалности према једном мом
рођаку што му је живот спасао, Наполеон
испуни жељу Срба у Далмацији и даде 1808.
године да се оснује православна епископија и
богословија о државном трошку. Тада се моји
преселише у Шибеник, у седиште епархије, да
праву веру утврђују и владики Краљевићу у
мисији помогну.
После шест година Аустрија поврати Дал-
мацију од Француза и продужи по старом; за
унију задобије и владику Краљевића. Он до-
веде из Галиције унијатске свештенике Русине
да отворе богословију у Шибенику. Деда Пе-
тар покуша атентат на владику и уби једног од
русинских професора 1821. године. Потом
пребеже са породицом у Италију и настани се
у Пијемонту. Садашњи владика далматински,
доктор Стефан Кнежевић више пута је позивао
мог оца да се врати и помогне му у раду. Отац
остави мајци и нама да одлучимо о повратку.
Нама се није ишло никуда и ми тако останемо
у Пијемонту да чувамо два породична завета.
На петнаести рођендан отац ми исприча
назирејску историју наше породице: „Писано
је да ћемо се славно вратити у град Сталаћ.
Онај ко то дочека, кад дође у постојбину, нек
изађе изнад села код цркве Свете Петке. Тамо
31