Page 31 - Mojsinjski meandri

СВЕТА ПЕТКА МОЈСИЊСКА

Пун утисака, као да је једва чекао прилику
да их некоме пренесе, Алекса отвори свој пре-
лепи мојсињски бедекер и настави:
- Само што је јуче свануло, кренем из Ста-
лаћа трасом за нову пругу ка Мојсињи. Кад
изађох из села, затекнем Италијане где певају
неку своју победничку песму, радосни што су
јутрос на том месту пробили тунел. Њихов
пословођа, који добро говори наш језик, кад ме
виде, позва ме да наздравим ракију са њима. Он
ми рече да су целе ноћи остали да копају
понети скорим пробијањем тунела. Упитам га
хоће ли воз проћи у гарантованом року. „И пре
ће железница бити готова", одговори ми.
Задивљено сам гледао пролазећи кроз шуму
дрвених греда, што подупиру свод тунела, како
онолико брдо прокопаше. Захвалим им на пићу
и кренем даље. На растанку ме упитају шта сам
по занимању. Кад чуше да сам учитељ, замоле
ме да поучим и њиховог радника Петра, ако га
негде успут сретнем, да не плаче много.

26