Page 33 - Mojsinjski meandri

знојави, потрче у виноград и склоне се под нај-
вишу трешњу- ранку. Мало сена којег је понео
са ливаде, Петар углави изнад стабла где
крошња почиње да се рачва. Тако добише кров
над главом. Роса извади из торбе хлеб и сир. Он
узе чутуру са ракијом и седе мало даље од
трешње на топлу кишу. Нека благост му обузе
тело. У даљини поче севати. Он се подиже са
земље да се склони под трешњу. У њу тад
удари гром. Кад дође себи, види, лежи лицем
земљи три метра ниже. Покуша да устане, али
не може. Тешком муком се придиже. Мирис
барута и спаљене косе запахну му ноздрве. Росу
угледа под дрветом како непомична лежи на
леђима. Коса јој беше изгорела, лице поцрнело.
Петар заплака, клекну крај ње и узе јој главу у
крила. Она прозбори: „Воде!" Он скочи за
тестију са водом и угледа Сандру у суседном
винограду, па покуша да је дозове. Узалуд.
Нема снаге. Она се окрете и виде га. „Упомоћ!"
успе да викне и махне са обе руке. Али
уплашена жена стаде бежати. Он узе тестију са
водом и врати се Роси. Умива је. Трља. Њој све
теже. Убрзо издахну. Он се прекрсти, затвори
јој очи и пође у село по помоћ. Јака киша удари.
Није стигао ни до пола винограда, наиђоше
покисли сељаци које је Сандра узбунила вичући
кроз село: „Погибе Роса!" Један од њих нареди
да је укопају у земљу. Тако и учинише. Само јој
је глава вирила из разгаженог блата. Мало

28