Page 27 - Mojsinjski meandri

њега сам научио да наше старине ваља љубити
и упознати - изусти Алекса надахнут мла-
далачким истраживачким жаром.
- Милоша добро познајем - прекиде га
прота Лазар. - Када је за време рата овуда са
својим добровољцима прошао, ноћио је у мо-
јој кући. Скоро ми је послао своја два нова ра-
да и писмо. Цркви је поклонио дело Правила
свете Петке Параскеве српске, а мени Мапу
бившег заузетог турског земљишта у Правој
Србији добровољачко-усташким, моравско-
топличким кором 1876. Године. У писму ме
замолио да име његове покојне супруге Јеле-
не, која је умрла на Свету Петку, пре четири
године, на Проскомидији поменем. Од чега ли
тако млада, у својих тридесет пет година,
веселница умре? - Ова последња реченица оцу
Лазару повуче бору преко чела, а стиснуте усне
скрише се у проседој бради. На трен утихнуше
пчеле и мирис липа, јер протиним чулима
проструја мисао о пролазности свега.
- Кад су после Берлинског конгреса Ми-
лоша ставили под суд, хтедоше да га стрељају.
Она не издржа ново искушење у кући, пре-
свисну. Била је то мученица од свог рођења па
и у смрт тако оде. Док сам био у београдској
Богословији, њу су богословци Другог одеље-
ња за српску децу изван Кнежевине Србије,
које је водио њен племенити муж, звали ду-
ховном мајком.

22