Page 119 - Mojsinjski meandri

отвори очи, погледа у њих и тихим, али тужним
гласом, прошапута: „Што се прекиде."
Шест жалосних врба засади Радман Попо-
вић кад са Косова дође у Врбницу, на месту где
је спавао прве жупске ноћи. Ty Радман усни у
хоривској светлости три анђела како ста-
доше пред њега.
Он у сну не може ни да се помери, а камоли
да устане и поклони бићима небеским. Укочио
се. Занемео. Али све чује и види. Божанска
светлост прели се Радмановим уморним телом.
Анђео који стајаше у средини окрете се оном
са десне стране и рече:
- Сине, погледај овог човека како се одма-
ра на земљи као дете у колевци.
- Оче, он од земље јесте и у њу одлази.
- Дух живота удахнусмо првој шаци земље
кад Адама створисмо по обличју нашем - рече
трећи анђео.
Тада се појави свети Никола, заштитник
путника и куће Поповића, стаде између анђела
и Радмана, клекну и прослови:
- Господе, молим за слугу твога Радмана.
Подај му мир и спасење.
Благослови да се овде заврши његов пут.
Најстарији анђео најпре погледа у двојицу
својих сапутника па рече:
- Нека је благословено.
Тројице анђела нестаде. Свети Никола узе
Радмана за руку, подиже га са земље, па и он
ишчезе. Светлост пуна неописиве топлине

114