Page 114 - Mojsinjski meandri
P. 114
шта ми одговористе. Велим, време је, сигурно
су огладнели, па поставим ручак. Чекам. Вас
нема. Ево поставих сто и трећи пут. Ни сад не
знам шта ми одговарате, али браћо, чујете
ваљда ви мене и свој стомак, побогу.
На ове речи устадоше отац Лазар и учитељ
Алекса слатко се смејући, те уђоше у парохиј-
ску кућу да вечерају.
Њихов разговор остаде у порти храма Свете
Петке под липом, која својим мирисом дочека
свежину ноћи што дође са извора подно
црквеног дворишта.
109
