Page 123 - Mojsinjski meandri

КОЖЕТИН

Јуче, после ручка, стигне вест из Зајечара да
кожетински жандари хитно ухвате Алексу Ј.
Поповића, јер га је Преки суд осудио на смрт.
Они скоче на ноге, не баш тако лагане од јела,
и опколе кућу Поповића у малој чаршији.
Ова породична задруга је од старине бро-
јала и четрдесет до педесет душа. Најстарији
Жупљани памте да је она највиђенија кућа у
крају. Три века без прекида из ње су излазили у
свакој генерацији по два или три попа. Овом
кућом обично је поп-намесник и заповедао. У
турском ропству кућа Поповића била је својим
поносом и радом кула светиља Кожетину и
Горњој Жупи.
На Светог апостола Луку, 18. октобра 1849.
године, у њој је рођен од оца Јована и мајке
Јанике, свештеник Алекса Ј. Поповић- старији.
По свршетку основне школе и београдске
Богословије (коју је са одличним успехом
завршио), Алекса је три године био учитељ. У
то време нико није могао постати свештеник по
старом црквеном закону док не напуни
двадесет пет година старости. Зато су

118