Page 116 - Mojsinjski meandri

- Није опело, браћо свештенослужитељи.
Позвани смо на освећење цркве Свете Петке у
Мајдеву, тамо да идемо, што пре. Сестро,
спреми се.

Наједном, сви се обретоше у мајдевској
порти препуној света. Прота крушевачки Јо-
сиф Поповић дочека их раширених руку. По
благослову епископа ужичког Јоаникија,
свештенство освешта стару цркву - брвнару. И
подиже се литургијска песма к небу, у којој се
издвајаху гласови проте крушевачког Сте- вана
Марјановића у олтару и учитеља крушевачког
Филипа Јовановића за певницом. Народ се
наниза око богомоље као зрна на виновој лози
кад граде леп грозд. Црквица беше премала да
прими верни народ. Драгиња одстоја у
дреновој хладовини целу службу у дубокој
молитви. Пред собом угледа два гробна места.
На већој надгробној плочи прочита: Овде је
положено тело потпоручника Мине Илића,
бившег главног буљубаше, који поживе
осамдесет пет година. Престави се у вечност
10. априла 1859. године. На мањој плочи слабо
се разазнају плитко уклесана слова епитафа
дубоке туге: Овде лежи тело Василија
Јовановића, који поживе четири године.
Пресели се у вечност 26. фебруара 1858.
године.
Драгиња заплака.

111