Page 124 - Mojsinjski meandri
P. 124
богословци, док су чекали године за свеште-
ничку службу тражили девојке за женидбу (јер
се поп не може женити, већ само кандидат за
јереја, и то једном пре ступања у ђаконски
чин), и сазревали у учитељском позиву. По
рукоположењу, млади Алекса доби Јежевичку
парохију на којој остаде пет година. Затим по
молби, 1880. године, дође на другу Врбничку
парохију и постаде супарох проти Јосифу.
Жупа и Расина празноваху велику богомо-
љу 22. новембра, на дан када је Крушевац
ослобођен од Турака. Алекса се затекао на
славском ручку код његових у Кожетину, кад
жандари бануше на врата. Жене и деца се
уплашише. Мушкарци поскакаше на оружје.
Тешком муком, Поповићи пристадоше да пу-
сте Алексу жандарима на саслушање, али и сви
пођоше онако наоружани са њим.
И тако цело послеподне и вече Алекса
жандарима доказиваше:
- Ма, нисам ја тај кога тражите, људи! - не
желећи да им каже за свог имењака из Врбни-
це.
Негде око пола ноћи неки од жандара се
сети младог учитеља Алексе Ј. Поповића из
Врбнице, и брзо пошаље по њега. На излазу из
Кожетина, спазе на путу проту Лазара из
Трњана како је од дугог јахања и умора при-
дремао на свом коњу. Непознати поп у глуво
доба ноћи на старом немањићком друму од-
119