Page 124 - Mojsinjski meandri
P. 124

богословци,  док  су  чекали  године  за  свеште-
         ничку службу тражили девојке за женидбу (јер
         се  поп  не  може  женити,  већ  само  кандидат  за
         јереја,  и  то  једном  пре  ступања  у  ђаконски
         чин),  и  сазревали  у  учитељском  позиву.  По
         рукоположењу,  млади  Алекса  доби  Јежевичку
         парохију на којој остаде пет година. Затим  по
         молби,  1880.  године,  дође  на  другу  Врбничку
         парохију и постаде супарох проти Јосифу.
             Жупа  и  Расина  празноваху  велику  богомо-
         љу  22.  новембра,  на  дан  када  је  Крушевац
         ослобођен  од  Турака.  Алекса  се  затекао  на
         славском  ручку  код  његових  у  Кожетину,  кад
         жандари  бануше  на  врата.  Жене  и  деца  се
         уплашише.  Мушкарци  поскакаше  на  оружје.
         Тешком  муком,  Поповићи  пристадоше  да  пу-
         сте Алексу жандарима на саслушање, али и сви
         пођоше онако наоружани са њим.
             И  тако  цело  послеподне  и  вече  Алекса
         жандарима доказиваше:
             - Ма, нисам ја тај кога тражите, људи! - не
         желећи да им каже за свог имењака из Врбни-
         це.
             Негде  око  пола  ноћи  неки  од  жандара  се
         сети  младог  учитеља  Алексе  Ј.  Поповића  из
         Врбнице, и брзо пошаље по њега. На излазу из
         Кожетина,  спазе  на  путу  проту  Лазара  из
         Трњана  како  је  од  дугог  јахања  и  умора  при-
         дремао  на  свом  коњу.  Непознати  поп  у  глуво
         доба  ноћи  на  старом  немањићком  друму  од-




                                  119
   119   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129