Page 118 - Mojsinjski meandri
P. 118
СВЕТИ НИКОЛА
Беба у колевци стаде плакати, најпре тихо,
па све јаче. Драгиња скочи из кревета, надви се
над колевком и узе је тепајући јој. Дете се мало
умири кад га мајка поче љуљати у наручју.
Стиша се и престаде плакати. Драгиња седе на
кревет крај Алексе и узе да доји малог Радича.
Алекса се загледа у своју жену и сина. У
грудима осети неку благу немоћ. Сети се оно-
га чега се мало пре није успео сетити, док је
мислио о свом разговору са протом Лазаром у
трњанској порти, загледан у лептира на
свештениковој руци.
Имао је шест година када га је старији брат
повео да лове лептире. Од куће су преко ливада
у цвећу и порте трчећи за лептирима дошли до
реке. Брат појури за једним двокрилцем крај
обале Пепељуше. Алекса потрча за њим. Али,
онако мали, спотакне се и падне у неки дубљи
речни вир. Вода га узе у себе и прогута. Брат се
уплаши па трк кући. Кад после добрих пола
сата укућани стигну, имају шта и да виде. На
обали реке испод шест жалосних врба лежи
Алекса. Они му притрче и ухвате га за руку. Он
113