Page 118 - Mojsinjski meandri
P. 118

СВЕТИ НИКОЛА










            Беба  у  колевци  стаде  плакати,  најпре  тихо,
         па све јаче. Драгиња скочи из кревета, надви се
         над колевком и узе је тепајући јој. Дете се мало
         умири  кад  га  мајка  поче  љуљати  у  наручју.
         Стиша се и престаде плакати. Драгиња седе на
         кревет крај Алексе и узе да доји малог Радича.
            Алекса  се  загледа  у  своју  жену  и  сина.  У
         грудима осети неку благу немоћ.  Сети се  оно-
         га  чега  се  мало  пре  није  успео  сетити,  док  је
         мислио о свом разговору са протом Лазаром у
         трњанској  порти,  загледан  у  лептира  на
         свештениковој руци.
            Имао је шест година када га је старији брат
         повео да лове лептире. Од куће су преко ливада
         у цвећу и порте трчећи за лептирима дошли до
         реке.  Брат  појури  за  једним  двокрилцем  крај
         обале  Пепељуше.  Алекса  потрча  за  њим.  Али,
         онако мали, спотакне се и падне у неки дубљи
         речни вир. Вода га узе у себе и прогута. Брат се
         уплаши  па  трк  кући.  Кад  после  добрих  пола
         сата  укућани  стигну,  имају  шта  и  да  виде.  На
         обали  реке  испод  шест  жалосних  врба  лежи
         Алекса. Они му притрче и ухвате га за руку. Он




                                  113
   113   114   115   116   117   118   119   120   121   122   123