Page 60 - Mojsinjski meandri

Симеон ми изнесе да целивам велики
позлаћени крст, који су јутрос добили за часну
трпезу. На полеђини крста видех угравирано
име мог пријатеља јувелира, Филипа
Антоновића Ђаковца из Крушевца. На излазу
из припрате, крај јужних врата, уђемо у ла-
зарому светог Романа и поклонимо се њего-
вом гробу.
Затим се попнемо уз четири степеника на
двери паперте и изађемо из цркве пред мана-
стирску звонару. Симеон оде да каже за мене
игуману Данилу, а ја остадох сам у мраку под
звезданим небом. Планински ваздух натопљен
мирисом шуме удисао сам пуним плућима.
- Игуман је благословио да преспаваш у
горњици на звонику, јер имамо госте из Ниша
који су већ заузели све гостинске кревете у
конаку - рече Симеон кад се врати.
Пре него што ме одведе у звонару, монах ми
по месечини у порти крај олтара показа своје
дело које је ту започео. Он је био калуђер
неколико година у манастиру Хиландару на
Светој Гори. Тамо је видео да се порта може
лепо поплочати обичним ситним каменом. Зато
он упорно на леђима као своје послушање
доноси камење из Мораве, овде га уграђује и
прави кутак Свете Горе у манастиру. У послу
му је пуно помогао јеромонах Михаило. За
време прошлих ратова са Турцима једно
непријатељско топовско зрно удари овде у зид

55