Page 63 - Mojsinjski meandri

Пред Косовску битку дође кнез Лазар у
манастир Свети Роман да се поклони у свети-
њи и дарива велики прилог ради успеха у боју.
На свету литургију сабраше се сви мојсињски
молитвени тиховатељи. Службу Божију
одслужише у манастирској порти, окупаној
мирисом липа и сунцем, јер црква би премала.
После свете литургије кнез Лазар дође са
својим дворјанима на извор свете воде, подно
манастира, да се освежи. Један болесник изађе
пред њега, пољуби га у руку и стаде молити:
- Немој, царе, ићи на Косово поље. Ако
одеш, ти ћеш своју душу спасти, ал' ће многи
Срби после тебе остати без видела у тами, те
неће знати сами како да душу своју спасавају.
Пусти Агарене нек иду својим путем у Евро-
пу, нек она с њима ломи врат. А ти, свети ца-
ре, храни душу овом народу и православну
веру надзиђуј као што си лепо почео. „А ко има
вере колико зрно горушичино рећи ће гори
овој: пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа
нам неће бити немогуће", писано је. Нек нам
науде телу, души неће моћи никад. Утом ће се и
Турци по широкој Европи расејати, залутати и
неће имати кога да им чува толику државну
границу. Онда ће и Бог погледати на ову нашу
питому молитвену гору и послати Мојсија да
нас из ропства славно изведе. И он ће бити из
рода твога и помогнут молитвама твојим са
небеса. Јер, речено је и ово, свети

58