Page 62 - Mojsinjski meandri

козничког, а Илију Павића из Трњана за кнеза
моравског.
- Разговарали смо дуго о мојсињским све-
тињама - рече Лазар. - Он се спрема да на-
пише Цароставник нашег краја. Повели смо
разговор и о Светом Роману. Рече ми да је у
Хиландару пронашао неку стару повељу у ко-
јој се помиње, осам година пре Косовске бит-
ке, болница за сумашедше у Светом Роману. -
Отац Лазар се окрете Алекси и настави:
- Звонару у којој си ноћио подигао је архи-
мандрит Сава. На Ускрс, 1. априла 1833. го-
дине, зазвонило је под Мојсињом прво мана-
стирско звоно после више векова турске за-
бране. Прва звонара, од дрвета, постојала је до
1852. године, када је архимандрит Сава нову
озидао од камена. У приземљу звоника
смештене су одаје за бесне и полуделе боле-
снике. Сумашедше на лечење доводе у мана-
стир њихови рођаци. Монаси им читају мо-
литве и држе их на строгом посту, а оне који су
много немирни затварају у приземље звоника.
Лечење траје петнаест до тридесет дана. Многи
болесни људи се поврате, дођу себи и оду
својим кућама, али телесно буду сасвим
ислабели од поста. „Овај род се изгони само
постом и молитвом", писано је. Зато народ у
овом крају за замишљеног човека вели: „Иде ки
луд у Светог Романа."

57