Page 56 - Mojsinjski meandri

благо. И где год је потражио, увек је на нешто
наишао, али никад на новац и драгоцености.
Једном пронађе велику оставу са бакарним
новцем који је имао са предње стране истоп-
љене разне ликове и крмачу са прасићима на
наличју. Силно време је утрошио на чишћење
ових новчића мислећи да имају велику вред-
ност. Своје благо није смео никоме да покаже
па га закопа у свом забрану. Пред смрт позо-
ве унука и каже му, насамо, где је сакрио ста-
рински новац. Унук остави деду на самрти,
пронађе благо, узе два новчића па право за
Београд код професора Валтровића. Њему
показа новац који жели, наводно, да поклони
Народном музеју. Професор само погледа у
новац и рече: „Хвала лепо, али италијански
лажни новац не чувамо. Фалсификат је на-
прављен у прошлом веку и има га свуда по
Европи, јер народ мисли да доноси срећу."
Тако поп-Илијин унук оде из Београда као
пуки сиромах, а тог јутра је мислио да је нај-
богатији Србин. На улазу у Смедерево виде га
један комшија, па га изгрди: „Где се изгуби?
Деду ти сахранисмо без тебе, рђо једна, а тебе
је највише волео."
Близу ушћа Мораве у Дунав лежао је стари
град Кулич у рушевинама. Поп Илија је имао
стрпљења да по тим развалинама премеће и
претура. Једном провали један свод од велике
куле и нађе скровиште ђулади од камена.

51