Page 55 - Mojsinjski meandri
P. 55

Док  сам  разгледао  манастир,  дође  један
          пастир  који  је  изнад  Стеванца  чувао  овце.
          Млад неки човек, а пустио дугу браду. Разго-
          варамо,  а  он  једнако  насмејан.  Рекло  би  се
          срећан  човек.  Ја  га  онда  упитам  за  ископане
          рупе око цркве, шта је то? А он ми одговори:
          „То  Срби  траже  благо  цара  Лазара  на  по-
          грешном месту, па су упорни."
             Народ  је  одувек  волео  приче  о  скривеном
          благу.  Потраге  и  копање  злата  по  свети-
          лиштима  и  утврђењима  Немањићке  и  Лазаре-
          ве  Србије  биле  су  честа  појава.  По  осло-
          бођењу од Турака из Америке је стигао и по-
          томак  Милоша  Обилића  да  тражи  оставину
          својих  предака.  Срби  -  пречани,  који  су  за
          време  сеоба  напустили  отаџбину,  прешли  ре-
          ку и настанили се у Аустро-Угарској, долази-
          ли су са свежњевима списа и старих мапа за-
          копаног  блага.  И  по  Авали  се  ишло  и  много
          копало.  Тако  је  Павле  Зорнић  после  једног
          копања  блага,  коме  је  и  сам  присуствовао,  у
          Новинама Србским 1834. године објавио своје
          стихове:

             Подигла се четири дедака,
             Сва четири бијаху једнака,
             На Авалу да копају благо,
             Што је срцу њином било драго.

             У Смедереву, у то време, живео је неки поп
          Илија.  Он  је  био  страстан  ловац  на  скривено




                                  50
   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60