Page 40 - Mojsinjski meandri

џинки. Али паприка беше од дима сва
почађавела и Мијат је врати старици. Деда
Милоје приђе коњу, завуче руку у своју
кошуљу, извади једну ваш те је даде поштару.
Јагодинац узе вашку и стави је коњу у пуждру.
Убрзо, надражен голицањем ваши, коњ се
помокри мутном и крвавом мокраћом. На
вратима кочије стоји крупан натпис који се
једва распознаје од наслага прашине: Једно
седиште на редовном дилижансу од Београда
до Алексинца плаћа се 126 гроша, а на изван-
редном 10-11 дуката цесарских за сва четири
седишта. Сељаци овај текст знају напамет, јер
немају пара, па од Алексинца до Београда
дванаест дана пешице путују. Из дилижансе
изиђе госпођа Јелена, супруга професора Ми-
лоша Милојевића. Кад виде да је сви гледају ко
у чудо, рече:
- Поручио вам је мој господар да у Сталаћу
више ни минут не чекате. У збег да идете.
Старци су се већ били спаковали за на-
пуштање села. А кад госпођа Јелена ово изу-
сти, онда се виде да су и сви млађи били
опремљени за пут, иако су онако убедљиво
говорили о победи. Тешком муком, са децом и
стварима, изађе народ уз кршевити поток у
збег крај његовог извора у Мојсињи.
У саставу једног крушевачког батаљона
налазила се чета војника из Великог Шиље-
говца. Они су одбили кад је труба командова-

35