Page 24 - Mojsinjski meandri

брзим коњима бану на сабор и сгану да секу
сабљама сиротињу. У општој бежанији поп је
трчао ка једној узвишици, где га Турци стигну и
одсеку му длан, те се то место данас зове Попо-
ва шака. Несрећни свештеник је и даље трчао
испред својих убица. Тамо где су му одсекли
руку, то се место прозове Попова рука. Онде
где су му одрубили главу, Попова глава. После
погибије Агарјани оду из Манастирака, а Срби
се врате, покупе мртве и све их сахране на
једном месту. Над гробом свештеника ставе
један камен, и то се месго данас зове Попов
гроб.
Свештеник врбнички Богољуб Јосић (1892-
1961) у Споменици, која се чува у цркви Светог
Николе, записао је народно казивање о Милошу
Обилићу, војводи жупском. О Градишту је
забележио: Ја, кад сам био млад, пролазио сам
поред Милошевог Града који се тада дизао
десетак метара и далеко се видео. Али сељаци
су, доцније, раскопали зидине и камен продава-
ли на државном друму. Пре осамдесет година
грађена је школа у Врбници, па су сељаци
растурили Град и од тога камена саградише
школу. Зидови Градишта и сад постоје, али су
мали.
Приликом археолошких ископавања у
Дренчи су пронађени остаци пратећих мана-
стирских објеката.

Уморну Драгињу ухвати први сан. 25

19