Page 125 - Mojsinjski meandri
P. 125

мах  им  буде  сумњив.  Откоче  пушке  и  стану
         тихо  да  га  опкољавају.  У  том  тренутку  прота
         Лазар  отвори  очи,  па  кад  их  угледа  онако  бу-
         нован, скочи са коња и стане бежати низ стра-
         ну.  Жандари  тада  запуцају,  убију  га  и  кроз
         хладну  новембарску  ноћ  довуку  у  Кожетин
         пред општину:
             -  Убијен  у  покушају  бекства  -  стану  об-
         јашњавати  Поповићима,  када  су  оца  Лазара  у
         мантији  црвеној  од  усирене  крви  скидали  са                         БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
         коња.
             Тада у пошту стигне нови телеграм: Алекса
         Поповић  стоп.  Помилован.  стоп.  Станоје
         Милосављевић  стоп.  Помилован.  стоп.  Сера-
         фим Неготинац стоп. Није.
             Жандари  одмах  пустише  кући  свештеника
         Алексу.  Он  узе  свог  слугу  Добрашина  и  њих
         двојица, што су могли брже, по мрклом мраку
         дојахаше до куће Поповића у Врбници.
             Тешка ноћ у даљини поче се топити јер кроз
         њу  арханђелско  свитање  лагано  изли  јутарње
         обрисе новог дана.
             Живот је, у ствари, меандричан!











                                  120
   120   121   122   123   124   125   126   127   128   129   130