Page 125 - Mojsinjski meandri
P. 125
мах им буде сумњив. Откоче пушке и стану
тихо да га опкољавају. У том тренутку прота
Лазар отвори очи, па кад их угледа онако бу-
нован, скочи са коња и стане бежати низ стра-
ну. Жандари тада запуцају, убију га и кроз
хладну новембарску ноћ довуку у Кожетин
пред општину:
- Убијен у покушају бекства - стану об-
јашњавати Поповићима, када су оца Лазара у
мантији црвеној од усирене крви скидали са БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
коња.
Тада у пошту стигне нови телеграм: Алекса
Поповић стоп. Помилован. стоп. Станоје
Милосављевић стоп. Помилован. стоп. Сера-
фим Неготинац стоп. Није.
Жандари одмах пустише кући свештеника
Алексу. Он узе свог слугу Добрашина и њих
двојица, што су могли брже, по мрклом мраку
дојахаше до куће Поповића у Врбници.
Тешка ноћ у даљини поче се топити јер кроз
њу арханђелско свитање лагано изли јутарње
обрисе новог дана.
Живот је, у ствари, меандричан!
120