Page 109 - Mojsinjski meandri
P. 109

ко да су два различита света. Прича се да ће и
         она  своју  политичку  партију  основати.  Па  где
         то  још  има  под  капом  небеском?  Уместо  да
         буде отац свима, он се одао партизанству. Ево
         иде Србијом и агитује за једну странку, а другој
         прети. Умислио још да му је свака за Изборник.
         Вала, не зна се ко је у том гори, да ли он, да ли
         радикали.       Пред       народом       проповеда
         патриотизам  и  оштро  напада  опозицију  да  је
         плаћена  из  иностранства,  а  паре  држи  под
         интерес  у  страним  банкама  и  странцима  даје
         концесије. Још се прогласио за краља, чуди ме
         да  није  и  за  цара.  Има  десет  година  како  је
         власт и маст у своје руке узео, а народ му бедује
         и  испашта.  У  Србији  цвета  рајетински
         менталитет  напупелих  силних  улизица  и
         полтрона.
             Прошлог  уторка  одем  до  Липовца  и  одне-
          сем  мало  сукна  да  се  изваља  у  новој  ваљави-
          ци,  у  доњој  манастирској  воденици.  Док  сам
          чекао на ред, седео сам у конаку и разговарао
          са  игуманом  Јосифом.  Прво  ме  понуди  раки-
          јом.  Ја  му  рекох  да  не  пијем.  Он  се  мало
          зачуди,  па  нали  себи  један  сатљик,  онда  ме
          погледа и упита:
             - Да се ниси предомислио, прото?
            -  Нисам,  оче  игумане.  Хвала,  не  пијем  -
         кажем му поново.
            Он  на  свој  манастир  гледа  као  на  економ-
         ско  добро.  Исприча  ми  шта  је  све  за  петнаест




                                  104
   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114