Page 109 - Mojsinjski meandri
P. 109
ко да су два различита света. Прича се да ће и
она своју политичку партију основати. Па где
то још има под капом небеском? Уместо да
буде отац свима, он се одао партизанству. Ево
иде Србијом и агитује за једну странку, а другој
прети. Умислио још да му је свака за Изборник.
Вала, не зна се ко је у том гори, да ли он, да ли
радикали. Пред народом проповеда
патриотизам и оштро напада опозицију да је
плаћена из иностранства, а паре држи под
интерес у страним банкама и странцима даје
концесије. Још се прогласио за краља, чуди ме
да није и за цара. Има десет година како је
власт и маст у своје руке узео, а народ му бедује
и испашта. У Србији цвета рајетински
менталитет напупелих силних улизица и
полтрона.
Прошлог уторка одем до Липовца и одне-
сем мало сукна да се изваља у новој ваљави-
ци, у доњој манастирској воденици. Док сам
чекао на ред, седео сам у конаку и разговарао
са игуманом Јосифом. Прво ме понуди раки-
јом. Ја му рекох да не пијем. Он се мало
зачуди, па нали себи један сатљик, онда ме
погледа и упита:
- Да се ниси предомислио, прото?
- Нисам, оче игумане. Хвала, не пијем -
кажем му поново.
Он на свој манастир гледа као на економ-
ско добро. Исприча ми шта је све за петнаест
104