Page 110 - Mojsinjski meandri

година, откад је игуман, изградио. Најпре ко-
нак, па горњу воденицу и амбар пре осам го-
дина. Потом живинарник са подрумом пре
седам година. Кућу за послугу и средњу воде-
ницу пре две године. Прошле јесени отвори
ваљавицу сукна у горњој воденици, а пре ме-
сец дана и у доњој старинској поточари. Игу-
ман само о томе навалио, а о духовном животу
ни реч не прослови. Слушам га, а мислим сад се
архимандрит светоромански Сава Петровић у
гробу преврће кад слуша ове похвале напупеле
слободне вавилонске зидарије у његовом
метоху. Устанем од овог празног разговора,
одем у цркву и упалим свећу за покој души
архимандрита Саве. Изађем из храма и одем на
манастирско врело да се мало освежим.
Преседе ми она лепа изворска вода. Једну
металну таблу ставили крај изворишта. Прошли
пут кад сам долазио ње није ту било. На њој
исписано да је 5. септембра пре две године наш
владалац посетио манастир. Јака ствар.
Кад овако раде српски калуђери и игумани,
не чуди ме онда што кожетинске подгузне муве
сад траже да промене име свог места јер им се
не свиђа. Хоће да узму лепше име. Мисле да би
најлепше било да се град прозове по
владаревом сину. Варају се ако верују да истина
неће кад-тад победити. Сазнаће се, има
времена, шта су све радили по Копаонику и
како су пре рата припремали тамо дочек

105