Page 66 - Mojsinjski meandri

излазак сунца у мом животу тада се изли над
овом Божијом творевином. Око срца осетих
молитвену топлину и мојим умом крену Ису-
сова молитва: Господе Исусе Христе, Сине
Божији, помилуј ме. И док велика река, огр-
нута зеленилом шуме, вијуга подно брда, се-
тих се професора Милоша Милојевића кад је на
једном предавању надахнуто говорио стари
пелашки мит:
„У почетку се богиња свих ствари, Еурино-
ма, подиже нага из хаоса, али не нађе ништа
чврсто на шта би стала, те зато одвоји воду од
неба играјући усамљена на таласима. Играла је
тако крећући се према југу, а ветар који је пок-
ретала својом игром учини јој се као надахнуће
за стварање. Окрену се око себе, дохвати север-
ни ветар, протрља га рукама, и гле чуда, појави
се велика змија Офион. Да би се загрејала, Еу-
ринома поче да игра све жешће пред Офионом.
Он осети похоту и оплоди је. Од тада Северац
поче да оплођава, због тога се кобиле често на-
мештају ветру и ждребе без пастува. Она се, по-
том, претвори у голубицу и лежећи на таласи-
ма, извесно време, снесе свеопште јаје. Офион
се обави седам пута око јајета и греја га док се
оно не распрсну и из њега не испадну
Еуриномина деца: Сунце, Месец, планете и
звезде, Земља са својим планинама, рекама,
дрвећем, биљем и животињама."

61