Page 50 - Mojsinjski meandri
P. 50
Болесник нагло узме ваздух. Упиње се. Бо-
ри. Прогледа. Груди му се надимају. Испољи
страшну снагу, проговори:
- Ја сам издао Десанку Турцима кад је онај
дан отишла од куће.
Пошто чујем ову причу, метнем епитрахиљ и
узмем требник, па очитам помен рабу
Божијему Здравку и рабје Божијеј Десанки.
После, упитам оног младића и девојку:
- А да нисте вас двоје неки род, децо?
- Нисмо, оче - одговоре ми.
45
