Page 20 - Mojsinjski meandri

МАНАСТИРАК

Нека топлина наједном проструја Драги-
њиним телом. Срце јој се разнежи и груди
раширише. Само што јој сузе не ударише на
очи. Сети се првог сусрета са Александром. Сви
су га звали Алекса - Лека, а за њу је њен муж
увек и само био Александар.
Таман што је двадесет и другу годину на-
пунио млади учитељ сталаћки, а прича се да ће
од ове школске године прећи у родну Врбницу
за учитеља. Браду још не носи. Рано му је.
Богословију у Београду са одличним је
завршио. Одело носи по београдски. Све де-
војке у њега радо гледају. Небоплаве очи му
наткриле густе црне обрве. Усправљен по го-
сподски, дође са својим оцем и још неколико
попова и учитеља на сабор у Манастираку. И
Драгиња се утегла у ново одело. Јесте по се-
љачки, али јој стоји као саливено. Деветнаеста
јој је година. Одваја се својим стасом и ле-
потом од свих девојака. Са Алексом је упозна
после службе, њен брат, свештеник Иван из
Пепељевца, сапарох проте Јосифа.

23

15