Page 83 - Mojsinjski meandri

помирење католика и православаца. Погинуо је
1683. године бранећи Беч од Турака. У својој
књизи Разговори о владалаштву, он овако
размишља о богатству: Оно краљевство се
сматра богатим које обилује златом, сребром,
и осталим рудама, драгуљима, бисером,
свилом, крзнима, пшеницом,вином, медом,
сољу... Али оно краљевство је најбогатије,
најчувеније и најјаче у коме влада међусобно
поверење, где су добронамерни и бистри људи.

Алекса погледа по порти, па настави:
- Јесте онај младић јутрос онако бедан, али
зна говорити о историји и будућности, да се
човек изненади. Прича тихо, да не најури рибу,
најпре о старој вароши што је ту у древна
времена постојала. Рече да је и његово село
Сеземче на Модрои било властелинство
манастира Дренче. Најзад се представи као
народни пророк Илија Јовановић и поче
беседити о будућим догађајима у нашем
народу.
- Богат је онај ко бога носи у себи - каза па
хитро забаци удицу. - Нема тога, оче Лазаре, ко
уме боље од Срба да седи, пеца, испреда приче
и гледа како други ради.
Прота Лазар се насмеја па рече:
- Као дете сам слушао, од старих људи,
причу о монаху Јеремији - последњем пусти-
њаку мојсињском, који је живео у прошлом
веку. Он је чинио многа чуда. Имао је и дар
пророштва. Добро сам запамтио једно његово

78