Page 79 - Mojsinjski meandri

1382. године, у храму Вазнесења Господњег у
манастиру Жичи, пред патријархом Спири-
доном и збором велике цркве и повеленијем
превисокаго самодржца господина кнеза Лаза-
ра. У XVII поглављу Доротејев свитак у
Дренчин метох убраја и у Загрлатои трг на
Мораве и с бродом.
- О том старом тргу причао ми је јутрос је-
дан сиромашни младић- рече Алекса - кога
нађем код скеле на Морави како седи и пеца
рибу. Бедније обученог момка од њега никад
нисам видео.
Гледајући га онако типавог, сетих се приче о
расинском проклетству, коју сам као дете
слушао од мог стрица Авакума.
Пред полазак на Косово поље, испред кне-
за Лазара изиђе војвода расински и рече:
- Господару, паде нам лепа киша, ваља
просо на јечмишту посејати. Подај Расинцима
твојим три дана да посао завршимо, па ћемо
похитати да вас стигнемо.
- Нека је благословено! - рече кнез Лазар и
оде на Косово са осталом војском.
Расинци закасне у бој, а кнез Лазар их про-
куне:
- Дабогда просили, па се хлебом хранили!
Народ верује да им због тога све слабо ро-
ди, а просо уопште не рађа иако имају богату
расинску равницу. Натовари Расинац кола дрва
на Јастребцу и купи мало кукуруза па крене

74