Page 80 - Mojsinjski meandri

својој кући. Кад се погледа цео тај товар,
изгледа све јадно и чемерно: волови никакви,
изломљена и разваљена кола, човек го и бос,
проклет.
И светиње су наше сироте. Мој стриц Ава-
кум био је неко време калуђер у манастиру
Темска. Послушање је имао да по народу уби-
ра прилоге за манастир. Једном се врати по
киши и блату, сав уморан и мокар са писанија, а
игуман га дочека нерасположен. Избије свађа у
којој братија оптужи Авакума за нечасно
прикупљање и утају прилога за светињу. Он се
силно увреди, дохвати маказе, одсече своју
браду и баци је пред игумана говорећи
пиротским нагласком:
- На игумане, твоја си брада, моја си глава! -
И сместа напусти манастир, дође у Врбницу и
настани се у нашој кући.
Прота Лазар устаде са столице, протегну
ноге и рече:
- Мој супарох, отац Ћорђе Стојановић, парох
гредетински, скупља грађу, хоће да напише
књигу о сиромаштву. „Не могу, оче, да гледам
више ову послератну беду над бедама у мојој
парохији", каже ми кад смо се скоро видели.
„Црква треба да води бригу о духовном стању
својих верника, али и о материјалном положају
своје деце. А како се ми понашамо? У нашем
срезу буде 600 сахрана годишње. Силно
спремање хране и пића, првог, другог, трећег и

75