Page 87 - Mojsinjski meandri
P. 87
вовице на земљу, па за покој души отпијем два
гутљаја.
- Бог да прости, тако брате, ваља се - од-
говоре ми.
Земља сува, а пуна камена. Пијуком про-
бијају тврду земљину утробу. Они нам, уз ра-
кију, испричаше да се овде често ископају и
темељи манастирских конака, чесми и других
грађевина. Одведоше нас до пруге која про-
лази на само 120 метара од црквишта. Ту нам
показаше место где су Италијани открили, док
су трасирали железницу, цеви од манастирског
водовода, неке старе гробове, плоче са
уклесаним старим записима и земљане судиће
са већом количином златних и сребрних
новчића.
Црква је толико порушена да јој се једва
држи камен на камену. Храм има основу упи-
саног крста са пространом олтарском апсидом.
Паперта је одвојена зидом од брода светиње.
Над лађом цркве лебдело је некада велико кубе.
Остаци зидова од ломљеног камена, тесане сиге
и опеке који се паралелно смењују са повезом
од дебелог слоја малтера, дебели су преко
метар.
Одмах иза овог црквишта, кад се пође уз-
водно Рибарском реком, била је до скоро раз-
валина старе цркве Светог Арханђела. Илија ми
рече да и у атару села Каоника, на обали реке,
постоји рушевина старе богомоље. Зидови су јој
82