Page 76 - Mojsinjski meandri

чланови породице из древне Атине пре-
пуштали су се мистичним лутањима пловећи
мислима кроз фрагменте са својих путовања.
Нико од њих није умро у родном граду, јер су
пред крај живота предузимали лапотно путо-
вање са кога се нису враћали кући. Испраћени
од породице и пријатеља, укрцавали су се у
барку са својом посадом, смирени и
достојанствени и одмахујући руком лагано се
одвајали од копна. Кад свега нестане на ви-
дику од земаљског, препуштали су се небу и
води да их носе по својој нарави. Кормило би
преузимали само када би их сећање побеђива-
ло и вукло натраг, али успомене су кратко
трајале.
Тако је морепловац на свом последњем пу-
товању Егејским и Црним морем, у годинама
после Христа, ношен успоменама упловио у
Дунав и не испуштајући крму забродио Мо-
равом. Место где је на свом дугом путовању
стао - доби име Сталаћ. Ту је средио своје
пожутеле рукописе у неколико мистичних
књига у којима је срушио стари породични мит
о пролазности исповедајући веру у Васкрсење
Христово. Потом је ушао у лађу и допловио до
прелепе равнице на улазу у мојсињску клисуру.
Детаљи са свих путовања од родног места до
Јерусалима, Мисира и Галије, изронише из
његовог сећања, кад је се искрцао на пешчаној
ади прелепог меандра. Овде је имао више

71