Page 73 - Mojsinjski meandri

чује се потмуло брујање шупљине у земљи.
Упитам сељаке знају ли шта о свом граду, а
они ми рекну: „А да како не би знали. То је го-
сподине, стари Сталаћ. Војвода Пријезда овде
своју верну љубу привати за руку и упита:

О Јелице, госпођо разумна!
Или волиш са мном погинути
Ил' Турчину бити љуба верна?
Сузе рони Јелица госпођа:
Волим с тобом часно погинути,
Нег' љубити на срамоту Турке,
Нећу своју веру изгубити
И часнога крста погазити

Ено, са оне стене, скочили су њих двоје у
Мораву, држећи се за руке, кад су Турци у град
улегли и заробили силан свет у њему.
Непријатељ не би никад отео ову тврђаву да
није било издајице Тодора везира. Кад Турци
овај град срушише, онда Тодору начинише
други Сталаћ доле на излазу из клисуре, где се
и данас налази. Тодор постаде половин' по-
турица, па је господарио овим крајем и купио
данак за потребе власти. Турци га убише кад се
беше претерано осилио.
- Јеси ли ти био у Сталаћу? - упитају ме се-
љаци.

68