Page 7 - Mojsinjski meandri

на својој мансарди са раjским погледом на су-
седство Божије. И док је јутарње сунце милова-
ло његову косу, а птице небеске својим појањем
уши, све је личило на најлепшу рајску зору.
Одједном, по наговору непоменика, човек је
устао и бацио се кроз прозор у правцу неба, али
сила земљине теже треснула га је о тле. И све
је, одмах, било другачије. Човек је после дуге
несвести преживео пад, али је то сада био само
болешљиви кепец. Он више није могао да живи
у старој сеници, небу под облаке, јер се беше
залепио за тле и све што је земаљско. „Земља
си, у земљу ћеш отићи", писано је. Постао је
смртан. А Господ рече човеку: „Трње и коров
ће ти рађати, а ти ћеш јести зеље пољско" (1.
Мој. 3, 18). Тако је постало Трњане.

У епицентру Балканског полуострва
смештено је мајушно село Трњане. Недалеко од
овог насељеног острва рајски меандрира Јужна
Морава у подножју три крстасте горе -
Мојсињске, Послонске и Ћуниске. Речно ко-
рито, лепо се види на географској карти, гради
овде двоструку омегу која наликује фетусу. „Ја
сам Алфа и Омега, Почетак и Свршетак, говори
Господ" (Откр. 1, 8 и 21, 6).

У препрошлом веку, са три највиша врха
крстастих гора, Тројица светих Арханђела у
сјајним хаљинама посматрала су како мојсињ-
ске приче лагано полажу своје отиске у
пешчаним меандрима времена.

2