Page 12 - Mojsinjski meandri

бађали крушевачки крај од Турака. - Није
хришћански, Србине.
Није вредело. Капетан Веса је са својим
момцима убио Ахмет-бега и све муслимане у
Пепељевцу, а бегов конак сравнио са земљом.
- Мене су Турци звали Циган Веса. Шегу
терали. Нека их, нек виде сад црног Весу. Што
се сад не подсмевају? Густо, а оче Саво! -
одговарао би Веселин.
Децу и жене није дирао. Није ни могао. А
његовим момцима је бранио. Знао је да онај ко
крене на децу сутра више није његов војник већ
слуга крви. Такав је у стању и рођеног оца
заклати. „У њих немај вере", причали су стари
хајдуци.
- Ко се не освети, тај се не посвети, тако је
писано, мој оче - говорио је Веса тих дана.
За душевност Савину знали су и Турци. И
што су више мрзели капетана Весу, више су
гајили поверење у архимандрита Саву. Зато, кад
22. новембра 1832. наоружан народ из Врбнице
дође пред Крушевац, у село Лазарицу, власт
затражи Саву да каже вољу народа. Његов
предлог да се повуку из града ка Нишу Турци
одмах одбише. Али кад им он рече да ће на њих
пустити капетана Весу, јер га не може без
њиховог повлачења убедити да стане, они
окренуше ћурак. Пристадоше. Предадоше
Крушевац Србима без борбе и повукоше се ка
Нишу.

7