Page 10 - Mojsinjski meandri

њих, србуљском ћирилицом, вешта рука,
плетенију словес и изради иницијала, извезла
је: „Помјани Господи свјашченики своја во
царстви Твојем!'' Био је то помјаник свих
свештеника из куће Поповића и
свештенослужитељска лоза која је вековима
народ православни у молитвама помињала. А
веровало се да то и данас ради и да на
благослову њиховом и заступништву пред
творцем кућа Поповића и даље почива. Сачуван
је обичај да овај епитрахиљ само нови
презвитер из породице на дан свог
рукоположења носи. После хиротоније, кад се
из цркве врате кући, млада попадија својим
везом придода још једно зрно на свештеничкој
лози - име новог свештенослужитеља. Тада
најстарији протојереј узме епитрахиљ и
певајући тропар крсне славе врати га крај иконе
Светог Николе, да чека ново рукополагање. Кад
се кади славска икона, и он се кади. Највећа
заклетва код деце у кући је: „Тако ми
епитрахиља." Кад неко од попова усни у
Господу, обуку га у свештеничке одежде, као
што типик налаже, са новим епитрахиљом -
копијом најстаријег.
- Ко ли се то од старих огреши те
испаштамо? - пребира по себи Драгиња.

11

5