Page 108 - Mojsinjski meandri

нико ти данас у Србији не зна. Ми још немамо
ни ваљан превод Светог писма, а о Светим
оцима и да не говоримо. Ја се, хвала Богу,
добро служим грчким језиком, те сад читам
светог Максима Исповедника. Имам очуваних
нешто и старих средњовековних превода светих
отаца на наш језик и Изрека философа, али и то
је недовољно. Они који треба да брину о народу
о свему причају, само о спасењу душе ни слова.
Проповедају себе и своје идеје, чини им се јачи
су од Менандра, а Христа оставили. Заборавили
да је свети Сава својим животом следио
Богочовека, па кад се у земљи и иностранству
појави, виде људи лик Христов у њему, па
упитају: „Ко је овај јунак духа и племенитости
хришћанске, радовала му се мајка, дабогда?"
Тад им рекну да је то Србин и владарски син.
Тако је цео свет ондашњи сазнао за Србе.
А не као ово сад, наш владар хоће да се
прогласи за човеко-бога, па се понаша као неко
пргаво дерле жељно свог доказивања. У два смо
рата ушли са њим, а чујем да и трећи спрема.
Сад му ни Црна Гора не ваља. После рата је
силна одликовања изделио, а себи највеће -
ореол победиоца. Истина, са шест година је без
оца остао, није му било лако. Али тешко je и
овој ратној сирочади коју посеја својом
ароганцијом и гордошћу у опхођењу са јачим.
Уздао се у Русе, па га, вели, изневерили. Сад се
приближава другом царству. Он и његова жена

103