Page 90 - Mojsinjski meandri

Размислим, није мoje да се мешам, ту су му
родитељи, али не издржах:
- Што ти, Стево, благо течи, не упишеш
богословију? Најјачи си ђак у Алексинцу, бо-
гослужитељ и треба да буде најбољи.
Ето, тако мислим о занављању свештеника.
Али ко пита једног сеоског попа шта мисли.
Прота Лазар погледа у маче, које јурећи за
лептиром протрча портом ка извору, па на-
стави:
- Спиридон Гопчевић се зове овај млади
новинар. Са собом је носио један дрвени сан-
дук препун преписаних докумената из Архива
митрополије београдске о нашем крају. Кад је
одлазио, остави ми на поклон нешто од те грађе
и причу о храмовима каоничком, ве-
ликошиљеговачком и црквинском, Светих
Арханђела.
У старо време Тројица арханђела живела
су у црквишту на Небеским столицама, на
надморској висини од 1.880 метара. Једном, на
храмовну славу свети Методије Олимпијски,
Света Тројица сиђе са Копаоника, а планинци
прозову то место Црквина и остану на темељу
анђеоске богомоље, са фрагментима живописа у
малтерном поду, да се моле Богу и пале свеће.
На свом путу по Србији Тројица арханђела
застану - један у Каонику, један у Великом
Шиљеговцу, један у Црквини, сложно живећи
као најбољи пријатељи и комшије. Онда, једног
јутра, одлуче те хитно отпутују ка Жупи на

85