Page 45 - Mojsinjski meandri

разговор, обукле се лепо у празнично одело,
скрстиле руке. Завирим у кафану, она препуна
људи који се даве загушљивим испарењем и
димом од дувана. Приђем оним женама,
назовем им Бога:
- А шта је ово? - питам ја. - Што ви беспо-
слене седите данас кад знам да имате пуне ру-
ке посла?
На ово моје питање неке стидљиво,
смешкајући се оборе главе, а неке ме погледа-
ју и одговоре:
- Па, данас је празник, ваља се.
- Празник?! Какав празник?! - питам за-
препашћено.
- Па, Миштеровдан.
- Ко вам је казао за тај празник?
- Е, па ми сами знамо то.
Затим се умешају и оне што су биле стид-
љиве, па почну, свака на свој начин, докази-
вати како тај дан морају празновати због
мишева да им не чине штету. Стану наводити
примере како се некима то и то десило, та и та
штета догодила, зато што нису хтеле празно-
вати овај дан.
Ја им онда објасним да су оне крштењем
примиле хришћанство и да Христос није
установио Миштеровдан. На крају им кажем да
иду слободно да раде. Оне ни да чују. Станем
им претити епитимијом да их нећу причестити
пошто не слушају савет своје цркве и

40