Page 56 - Iz istorije Crkve svetog Arhangela u Velikom Šiljegovcu

1913. године, он ме је родитељски испратио и
пожелео успех у даљем раду. Још један пут смо се
видели, на Светог Арханђела, 13∕26. јула 1914. го-
дине, кад сам био домаћин и колачар црквене славе
у Великом Шиљеговцу. Али тада је, већ, била
објављена мобилизација и ми нисмо знали како смо
ту славу прославили.
Пошто је пристојно удомио своје три сестре
и четири кћери и извео на пут пет синова, било је
време да се одмара и ужива у плодовима свога
педесетогодишљег рада. Али наилази Европски рат
и ремети све... ратни вихор није поштедео ни старо
ни младо, па ни старога проту Аврама. Иако је
остао код куће, као и сви старци, да чува кућу и
унучад и да парохијанима чита молитве и одржава
наду у Бога, непријатељ је нашао пута и начина да
и њега уклони са овога света. Док су били
Аустријанци у Великом Шиљеговцу није се осе-
ћала опасност, бар, за живот нејачи. Али чим су
дошли Бугари настали су црни дани. Године 1917.
кад је талас народног покрета под Костом
Пећанцем допро и до Шиљеговца, прота Аврам
није могао остати равнодушан. Пред сакупљеним
устаницима, у дворишту школе шиљеговачке, он је
одржао један говор, последњи у животу, скре-
нувши пажњу да устанак није лак посао и да на
томе треба или истрајати или не почињати.
Устаници раздрагани и одушевљени повелу су
коло да играју.
После само неколико дана бугарска војска
стигла је са Гарвановца и одмах почела да пали
куће, убија и силује женску чељад. Страшни су то
били дани! Прота Аврам је једва могао попадији да
каже: ''Збогом'', појахао је коња и отишао ка селу

58