Page 85 - Tople suze na putu za Jerusalim dopunjeo izdanje

11

Старојеврејски језик на првој години факул-
тета предавао нам је отац Драган, професор и
син ученог свештеника Лазара Милина. Код њега и
његовог асистента Илије Томића слушали смо Ста-
ри завет. Неуморно нас је уводио у свет Кумран-
ских рукописа и Свету Земљу. Кроз теолошке науке
Јерусалим, у есхатологији и историји, постајао
ми је доступнији и ближи. Читање обимне литера-
туре за испите, као предуслов усхођења у Горњи
Јерусалим, наметало је покајање. После положеног
Старог завета, док сам гледао оцену у индексу, сетих
се једног блаженог кашеварског поподнева. У порти
преко пута цркве седе под јабуком отац, деда Мом-
чило и чика Живан који се хвали како је у време
рата, као четник, убијао партизане.
– Покај се! – изусти деда Момчило и устаде
од стола.
– Што? Јел’ што нисам више?
Момчило заплака, а отац се окрете храму и три-
пут се прекрсти.

Пред моје прве испите, задњи пут у СФРЈ, 4.
маја у 15 сати и 5 минута, у тачно време смрти Јосипа
Броза Тита, огласише се звуци сирена. Грађани Ју-
гославије десет година су одавали последњу по-
шту маршалу Титу, троструком народном хероју.
Комунистички мементо имао је једноставна риту-
ална правила: на звук сирена, Југословени су поста-
јали кипови заустављени у времену, који, одолевају
сили Земљине теже, јер одају пошту рано преми-
34