Page 54 - NA POLA PUTA

јевску духовну академију уписао је исте године.
После четири лета он заврши Академију и врати се
у Србију, где се замонаши и доби име Иларион.
Српска црква га одликова достојанством архиман-
дрита и упути за ректора Призренске богословије,
једине српске средње школе у Отоманској импери-
ји. Тако он настави пут свога деде, да духовно
ослобађа од Турака окупиране Србе. Ту је био про-
фесор будућем патријарху Варнави, а у Београду
Светом Николају Жичком. У својим сећањима др
Радован Казимировић пише о свом школском дру-
гу из београдске богословије, Светом Николају
Жичком: „Када га је једном прозвао професор па-
трологије Иларион Весић да одговара, он је тако
лепо одговарао да је овај био просто очаран. Упи-
сао му је у дневник „задебљану” петицу, рекавши:
„Жив био, синко. Тебе је Бог нарочито обдарио!”
Друга књига „Послушања”, издата у Крушевцу
2001. године, посвећена је архимандриту Илари-
ону. Овде су први пут објављени његови изабрани
списи. Исправих велику неправду према овом зна-
менитом изданку из старе српске престонице, кога
прва наша енциклопедија под уредништвом Стано-
ја Станојевића региструје, четврт века по његовом
уснућу, а све послератне енциклопедије из соција-
листичке Југославије не. Архимандрит Иларион
умро је у својој кући, у Крушевцу, 1906. године.
Сахрањен је на Старом гробљу. Први сам објавио
његову фотографију, која на полеђини има посвету:
„Сестри Драгињи и зету Алекси Ј. Поповићу – мла-
ђем, свештенику врбничком, поздрав из Русије од
брата и шурака свешт. Весића, студента Академије,
Кијев, 13. фебруар 1888.” Алекса и Драгиња главни

53