Page 102 - Mojsinjski meandri
P. 102

беђуј, писано је" - рече Константин и пре- крсти
         се.
             После  много  година,  у  Градац  су  стигли
         калемари из Константинопоља. Они су донели
         у  Србију  Константинов  крст.  Били  су  нео-
         бично вешти у послу, па су успели у својој ми-
         сији. На дивљу подлогу тако су лакоруко пре-
         носили хришћанство да им се свет и данас ди-
         ви.  Нажалост,  њихов  древни  мисионарски  ре-
         цепт  нигде  није  записан.  Светородна  лоза  Не-
         мањића  дело  је  калемара  из  Константије,  коју
         из  смерности  зову  Византија.  У  доба  родо-
         начелника  светог  чокота  Стефана  Немање,
         границе српске државе простирале су се од Зете
         преко  Рашке  до  пограничне  вароши  подно
         Градца.
             -  Илија  ми  рече  да  у  селу  Јаковљу  постоји
         камена надгробна плоча са епитафом:
         Георгие зовом Коста
         Воихнин син
         Утехов брат
         В државjе Страцимировjе

             Недалеко  од  Рибарске  бање,  на  Великом
         Јастребцу,  један  планински  врх  се  зове  Стра-
         цимир.  Народ  прича  да  је  ту  била  граница  са
         уклесаном караулом у стени из које је тако ја-
         ко  извирала  вода  да  је  воденица,  подно  Стра-
         цимира,  млела  жито  за  сав  крај.  До  рата  ту  је





                                  97
   97   98   99   100   101   102   103   104   105   106   107